IT Prekvalifikacije u Srbiji: Šta Treba da Znate Pre Prijave

Program državnih IT prekvalifikacija u Srbiji pokrenut je kao odgovor na veliku potrebu za IT stručnjacima na tržištu rada. Tokom proteklih godina, ovaj program je privukao hiljade zainteresovanih, ali i izazvao brojne kontroverze i pitanja. U ovom članku ćemo detaljno analizirati celokupan proces, od prijave do zapošljavanja, na osnovu iskustava polaznika iz prethodnih ciklusa.

Proces selekcije: Višestepeni sistem testiranja

Selekcija za IT prekvalifikacije sastoji se iz nekoliko faza:

1. Prvi krug testiranja - online test koji obuhvata logičko zaključivanje i osnove engleskog jezika. Mnogi polazni navode da je psihometrijski deo testa bio izazovan zbog ograničenog vremena i specifičnog načina bodovanja.
2. Drugi krug testiranja - ovaj deo varira u zavisnosti od izvođača obuke i lokacije. Testovi obično uključuju:
   • Matematičko-logička pitanja (nizovi, procenti, proporcije)
   • Osnove rada sa računarom (hardver, softver, mreže)
   • Engleski jezik (gramatika, vokabular)
3. Intervju - neke škole sprovode i dodatni razgovor sa kandidatima.

Kontroverze i izazovi u procesu selekcije

Tokom proteklih ciklusa, polaznici su izneli brojne primedbe na organizaciju selekcije:

• Nedostatak transparentnosti u bodovanju i konačnom rangiranju
• Različiti kriterijumi za različite gradove i izvođače obuke
• Pitanja koja zahtevaju predznanje, iako se u pozivu navodi da predznanje nije potrebno
• Problemi sa komunikacijom i kašnjenjem u objavljivanju rezultata

Struktura i sadržaj obuke

Obuka traje 3 do 6 meseci, u zavisnosti od programa i lokacije. Najčešći programi obuke su:

• Java programiranje (3 meseca intenzivne obuke + 1 mesec prakse)
• Frontend development (6 meseci)
• PHP i web aplikacije
• .NET platforma

Prema iskustvima polaznika, kvalitet obuke znatno varira u zavisnosti od:

• Izvođača obuke (škole ili centra)
• Predavača i njihovog pristupa
• Početnog nivoa znanja grupe

Prakse i zapošljavanje: Realna očekivanja

Jedna od najvećih zamerki polaznika odnosi se na organizaciju praksi:

• Ne svi polaznici dobijaju obezbeđenu praksu
• Kvalitet praksi varira - neke firme nude smislene projekte, dok druge daju površne zadatke
• Stopa zaposlenosti nakon završetka varira od 30% do znatno nižih cifara

Koristan saveti za buduće polaznike

Na osnovu iskustava polaznika iz prethodnih ciklusa, evo nekoliko saveta za one koji razmišljaju o prijavi:

1. Priprema za testove - Vežbajte matematičko-logičke zadatke i osnove engleskog. Koristan savet je da guglate "computer literacy test" i "IC3 tests" za vežbanje.
2. Realna očekivanja - Obuka je samo početak. Za uspeh u IT-u neophodno je kontinuirano samostalno učenje nakon kursa.
3. Izbor programa - Pažljivo razmotrite koji program vam najviše odgovara. Java je intenzivnija i zahteva više vremena, dok su frontend tehnologije možda pristupačnije za početnike.
4. Alternativne opcije - Razmotrite i druge načine učenja kao što su online kursevi (npr. MOOC Helsinki za Javu) ako vam termin ili lokacija ne odgovaraju.

Zaključak: Da li se isplati prijaviti?

IT prekvalifikacije predstavljaju jedinstvenu priliku za brzu usmerenu obuku, ali nisu magično rešenje za zaposlenje u IT sektoru. Uspeh nakon obuke u velikoj meri zavisi od individualnog angažmana, dodatnog učenja i stvaranja sopstvenih projekata.

Kao što jedan od iskusnijih polaznika ističe: "U programiranju se ceni znanje, a ne papir. Papir bez znanja ne vredi ništa." Stoga, bez obzira da li se odlučite za ovaj program ili ne, ključ uspeha leži u kontinuiranom učenju i praktičnom radu.