Potpuni vodič kroz proces podizanja kapaka: Moj primer

Godinama sam znala da me čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Oduvek su mi kapci bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima identičan problem, i kako nije uradila operaciju, navikla je da stalno podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna tog pokreta. Pokušava na taj način da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i funkcionalan.

Iskreno, nećemo da se lažemo: funkcionalnost mi možda nije bila apsolutno glavna stavka. Nos sam operisala zbog devijacije još sa 23 godine, nakon što sam ga razbila u drugoj godini života padom s klupe na beton. To sam morala da rešim da ne bih postala doživotni zavisnik od kapi za nos. Radije bih da to nisam morala da radim. Ali podizanje kapaka je bila potpuno druga priča. To sam htela oduvek, ali sam stalno odlagala.

Moj izbor hirurga: dugogodišnje poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice od oktobra 2016. godine. Još malo pa će to biti punih 9 godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Ne samo što imam dugogodišnje poverenje, nego je ona najdetaljnija osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, izuzetno je odgovorna. Ipak, unatoč svemu tome, ja sam odugovlačila…

Dr Anica Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama da malo otvorimo oko. Oba puta mi je rekla: "Niti služe da se podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za operaciju kapaka." Istina, oči su izgledale bolje i otvorenije nakon niti dok efekat traje, ali to zapravo nije bio tretman za mene. To je bilo čisto odugovlačenje.

Konačna odluka: vreme je za podizanje kapaka

I onda je odluka pala. Radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine. Kada sam to zakazala, po običaju sam "trubila okolo" šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako više pričamo o ovim procedurama, jer ćemo tako čuti iskustva, savete i upozorenja. Kad sam progovorila o podizanju kapaka, odjednom je progovorila masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće otvoreno da pričaju o tome.

To je njihovo pravo, kao što je i moje pravo da budem pristalica otvorenog dijaloga. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke - znate šta vas čeka od A do Š ako vam je potrebno da uradite isto. Zato ću vam ispričati sve…

Proces podizanja kapaka: od konsultacija do operacije

Proces počinje konsultacijama. Uvodni razgovor je ključan da biste i vi znali šta da pitate. Operacija podizanja kapaka traje manje od sat vremena, dakle brzo se završava i idete kući. Jako je važno da istaknem tri najčešća pitanja koja ljudi postavljaju:

1. Anestezija: Operacija se sada izvodi u lokalnoj anesteziji. Mogu da se popiju i neki lekovi koji vas opuste. Oni plašljiviji kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, mogu da rade podizanje kapaka u analgosedaciji. To zahteva i doplatu za anesteziologa.
2. Cena: Cena operacije gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena i najčešće je oko 1000 evra, mada računajte na možda kojih 200 evra gore-dole. Donji kapci su uglavnom oko 200 evra više od gornjih. Hirurg mora da vas vidi - uvek se prvo obavlja pregled uz konsultacije.
3. Bol: Odgovor je jednostavan - ni jedne sekunde ne boli ništa. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi i za skidanje konaca.

Moj lični oporavak nakon podizanja kapaka

Kući sam otišla odmah posle procedure. Imala sam deblje flastere koji su me nervirali - osećaj je bio kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ti prvi flasteri se skidaju nakon 24 sata. Doktorka ih je natopila nečim i začas skinula - nema čupkanja ni cimanja.

Nove tanke flastere sam nosila još 6 dana. Čim ih je stavila, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom i malo prošetala po centru grada. Niko me nije gledao čudno. Bila sam manje natekla od većine ljudi - otečenost zavisi od tehnike plastičnog hirurga kao i od svakog organizma.

Već nakon 2-3 dana našminkala sam sve sem očiju i krenula da zujim po gradu. Nakon 7 dana skinuti su konci, a nakon 10 dana ja sam sa full šminkom snimala pitanja i odgovore na temu podizanja gornjih kapaka. Tog 10. dana od operacije snimala sam se i sa ajlajnerom. Malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da nosim ajlajner!

Odgovori na česta pitanja nakon podizanjem kapaka

Modrice nisu postojale, ali hematomi od operacije koji su bili gore, prirodno padnu dole. Imala sam manju fleku ispod jednog oka nakon 10 dana koja je bila dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. On vremenom bledi i postaje sve nevidljiviji. Kod žena koje sam upoznala a radile su pre par godina, čak i kada se zagleda, ne vidi se ništa. Što se mene tiče, baš me briga za male crtice koje sada imam - začas ih prekrijem šminkom. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako, dok ožiljak začas učinim nevidljivim.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina nastavlja da vuče lice na dole - padaju obrazi, obrve, sve… Kome je do toga, radi podizanje obrva, temporalni lifting i lifting lica. Kome nije, odlazi na razne tretmane bez intervencija. Dakle, lice nastavlja da živi svoj život. Vi birate šta ćete dalje s njim, ali retkim ljudima je potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam odlagala i zašto ne treba

Da, pitam se zašto sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja. Zašto sam se glupirala s nitima, tehnikama šminkanja i slično? Odgovor je naravno - strah. Jeste, posle bitke su svi generali, pa i ja. Sada kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću da izgledam kao izubijani vanzemaljac jako dugo, da neću zbog toga moći da snimam i radim…

Jedino se nisam plašila kako će da ispadne. Taj deo je bio neobičan. Kad idem na sistematski, smrznem se od straha zbog vađenja krvi. Isto je sa zubarom. Ali na dan operacije podizanja kapaka, čak nisam bila nervozna. Nisu me drhtale ruke, vilica nije svokoćala… i ništa.

Verujem da ovo važi samo za mene jer nemaju svi tu privilegiju da svog plastičnog hirurga poznaju skoro 9 godina. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne, da li će biti dobro. Ja sam to jednostavno znala. A ovo je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka ili bilo šta drugo tome slično. To tražite, to pronađite, i sve će biti u savršenom redu.

Nadam se da vam je moje iskustvo sa podizanjem kapaka bilo od koristi i da će vam olakšati donošenje odluke ako razmatrate ovu proceduru. Uvek je korisno imati realna očekivanja i znati šta vas tačno čeka tokom celog procesa.